Suvremeno društvo je na žalost društvo bolesti.
Svakodnevno slušamo i čitamo vijesti na televiziji, internetu, u novinama o raznim vrstama bolesti, kako ih izliječiti ili preventive radi uzeti lijek, iako smo zdravi.
Živimo u svijetu, u kojem je zaboravljen prirodni način života.
Živi se stresno i ubrzano, tako da i sami, kad osjetimo umor i klonulost, često pribjegavamo „čarobnom farmaceutskom štapiću“ u vidu tablete, umjesto da si pripravimo zdrav, energetski bogat i kvalitetan obrok koji će nam povratiti izgubljenu ravnotežu. Jedemo nezdravu, genetski modificiranu hranu, hranu prskanu pesticidima i herbicidima, a kad jedemo, na brzinu ubacimo jelo u sebe. Pijemo tvorničke sokove upitnih supstanci umjesto zdrave vode, koja je prirodni pročišćavač, i s vremenom se razbolijevamo. Umjesto da promijenimo životni stil u prehrani, skloniji smo brzim rješenjima, koja nude farmaceutske tvrtke, i tako se još više trujemo. Naše tijelo uvijek nam šalje signale da nešto nije u redu, ali smo ga u silini mahnitog trčanja za uspjehom, novcem, karijerom zaboravili osluškivati. Oni razboritiji pokušat će svoje tijelo i um vratiti u stanje prirodne ravnoteže, mijenjajući pogled na svijet i životne navike, jer postoji puno dokumentiranih slučajeva iscjeljenja prirodnim putem.
Porast literature o prirodnom iscjeljenju
Posljednjih dvadesetak godina izdano je mnoštvo literature na temu prirodnog iscjeljenja. Svi autori slažu se oko nekoliko bitnih točaka. Prvo jest da treba promijeniti način prehrane, u smislu da se mora jesti zdrava, biološki uzgojena hrana, uz što više prirodnih, svježe ocijeđenih sokova od voća i povrća. Također, u organizam treba unositi vodu u dovoljnim količinama, jer voda čisti tijelo, o čemu svjedoče brojne knjige, počevši od Masarua Emota, Viktora Schaubergera do Fereydoona Batmanghelidja. Ljudskom tijelu potrebna je i sunčeva energija, što potvrđuju slučajevi iscjeljenja putem jutarnjeg i večernjeg gledanja u Sunce. Barem jednom u tjednu treba provoditi post da bi tijelo sagorjelo nataložene nečistoće, kao što su to prakticirali narodi drevnih istočnih i zapadnih kultura. A stari narodi poznavali su još jednu tajnu zdravlja i dugovječnosti – urinoterapiju.
Otkriće urinoterapije
Tisućama godina stara urinoterapija počela se otkrivati i u našoj zemlji, ponajprije zahvaljujući knjizi “Iscjeljivanje urinom” autorica Ingeborg Allmann i Ulrike Kohrs-Gerlach, objavljenoj 2007., nakon koje je uslijedilo još nekoliko prevedenih naslova.
U svjetskim okvirima, o toj temi pisali su…
Dr. John W. Armstrong (A Treatise on Urine Therapy)
Coen van der Kroon (Golden fountain: The Complete Guide To Urine Therapy)
G. K. Thakkar (Tajne urinoterapije)
G. P. Malahov (Urinoterapija)
Dr. C. P. Mithal (Čuda urinoterapije)
Martha M. Christy (Your Own Perfect Medicine: The Incredible Proven Natural Miracle Cure that Medical Science Has Never Revealed!)
Prvo spomenute autorice u svojoj knjizi “Iscjeljivanje urinom” iznose podatak o 2000 poznatih supstanci – proteina, enzima, hormona i minerala – u sastavu urina, pretpostavljajući da ih je još toliko nepoznatih ili se tek otkrivaju. Pioniri urinoterapije na Zapadu zastupaju tezu da naše tijelo proizvodi sve supstance potrebne za održavanje zdravlja i iscjeljenje te dokumentirali mnoštvo slučajeva iscjeljenja tuberkuloze, astme, konstipacije, groznice, bubrežnog kamenca, gangrene i raka primjenom urinoterapije, vjerujući da je urin prirodni lijek za sve moguće bolesti, pa čak i AIDS. Zanimljivo je i kako ispijanje urina u trudnoći pomaže kod regulacije trudničkog dijabetesa, zatim u održanju ploda, a rađa se zdrava, otporna na bolesti beba s lijepom i glatkom kožom.
Kako se primjenjuje urinoterapija
Urin se može koristiti na nekoliko načina, uz napomenu svih autora da se koristi samo srednji mlaz, koji je sterilan i čist, dok su u početnom i završnom mlazu sadržane otpadne tvari.
1. Masiranje tijela urinom
Autori se slažu da je najbolje masirati tijelo 75 minuta do 2 sata urinom koji je star 3 – 7 dana. Na ovaj način urin se brzo apsorbira kroz kožu i kroz njiu izbacuje otrove iz tijela. Masiranje treba provoditi svakodnevno i kroz dovoljno dug period, dok tijelo ne prestane izbacivati nečistoće. Ne treba se obeshrabriti ako reakcija bude burna, jer je to prirodan proces. Kod tvrdokornijih bolesti potrebno je provoditi post na vodi i urinu.
2. Post na urinu i vodi
Autori ga preporučuju kod ozbiljnih i kroničnih bolesti. Pije se urin izlučen tijekom čitavog dana i noći, ili se kombinira dnevni za piće, a noćni za masažu. Tjelesne reakcije mogu biti povraćanje, proljev i promjene na koži, dok tijelo ne izbaci sve otrove. Nakon posta na urinu i vodi potrebno je postupno prelaziti na zdravu prehranu, uzimanjem malih količina prirodno ocijeđenih sokova. Dok traje post, urin hrani tijelo potrebnim hranjivim tvarima, što dokazuju mnogi slučajevi ljudi koji su preživjeli doživjevši brodolome, ostajući bez hrane i vode.
3. Oblozi od urina
Oblozi stavljaju se na opekotine, rane ili čireve. Oblog stalno treba biti vlažan.
4. Urin u obliku kapi
Ako se urin kapa u nos, gotovo trenutno odčepljuje nosne kanale i omogućuje normalno disanje. Urin možete također kapati u uši i oči.
5. Grgljanje urina u usnoj šupljini
Pomaže kod grlobolje i kod bolesti zubi, prilikom čega nakon nekoliko minuta prestaje zubobolja.
Urinoterapija u budućnosti
Suvremeni mediji sve češće nas izvještavaju o preživljavanjima pojedinaca bez hrane i vode, zahvaljujući ispijanju vlastita urina. Dovoljno je prisjetiti se vijesti o preživljavanju Bolivijca Minora Vidala na urinu i vodi u prašumi nakon zrakoplovne nesreće, objavljene u svim medijima u rujnu 2011., ili slučaja dvojice Kineza koji su u kolovozu 2007. preživjeli jedući ugljen i pijući urin zatrpani u rudniku. Na tragu tradicionalne ayurvedske medicine, indijski farmakolozi objavili su vijest o lijeku na bazi kravljeg urina i biljaka, koji navodno liječi rak. Sve ovo ide u prilog činjenici da se urin više ne smatra nečim prljavim i štetnim te da bi se mogao početi masovno upotrebljavati u terapeutske svrhe.
O autoru: Danijela Grubišić je učitelj u sklopu Divine Energy Parka, organizacije za edukaciju društva i razvoj zdravlja, prirode i mira. Više o tečajevima možete saznati na http://www.divineenergypark.org.
ČUDA URINOTERAPIJE – Tradicija urinoterapije
Folklor – Zapadna tradicija – Svedočenje ajurvede – Joga i tantrička tradicija – Đainistička tradicija – Iz Biblije
Urinoterapija nije nešto novo. To nije modni hit, koji je smislio neki sumnjivi lik u pokušaju da napravi podvalu. U stvari, to je metod za lečenje bolesti kod ljudi, koji je vreme dokazalo, prenošen sa generacije na generaciju. U svakoj civilizaciji, još od drevnih vremena, ljudi su znali za svojstva urina nalik nektaru, i ostaci ovog znanja mogu se naći u narodnoj medicini svuda u svetu.
FOLKLOR
U selima, kada se neko povredi ili iseče, stariji su ga savetovali da urinira na ranu. Prema njihovom verovanju, urin je antiseptik koji je pogodan za lečenje posekotina i rana. U Indiji postoji stara izreka koja kaže, da kada je neko jako tvrdoglav, on odbija čak i da urinira na otkinuti prst. Ova poslovica takođe ističe praksu korišćenja urina kao leka za posekotine i dr. Ko god se potrudi da eksperimentiše, biće i sam zadovoljan. Ovaj lek je tako efikasan, da mu više nikada neće zatrebati ni jedan drugi za ove male povrede.
U stara vremena, putnici i istraživači su često bili izloženi lišavanju ili izolaciji dok su bili na moru ili u pustinji. Postoji mnogo priča o tome da su putnici u pustinjskim oblastima pili svoj urin kada bi im ponestalo vode. Pijući sopstveni urin utolili su žeđ i uspešno završili putovanje. Slično tome, kada bi se mornari izgubili na moru usled oluje ili neke druge vremenske nepogode, morali su dugo vremena da žive na svojim oštećenim brodovima ili izolovanim ostrvima. U takvim slučajevima voda i prehrambena dobra su korišćena sa velikom pažnjom, i mornari su pili svoj urin, koji ih je, pored toga što im je gasio žeđ, držao i u dobroj formi i bez bolesti dugo vremena. U međuvremenu, mogli su da pronađu neku odgovarajuću obalu da se iskrcaju, ili sačekaju brod koji bi ih spasio od propasti.
Znalo se da tibetanske lame obilno koriste urin da bi očuvali zdravlje na izolovanom, hladnom i suvom platou Tibeta. Oni žive veoma dugo sa milošću hranljivih sastojaka urina.Ove priče nam prevashodno govore da opšti stav o urinu kao prljavom i otrovnom, i nečemu što nikada ne treba tretirati kao lek, nije ispravan. Nije neuobičajeno naći primere urinoterapije u selima u unutrašnjosti čak i danas. Stare bake teraju decu da piju sopstveni urin u slučaju groznice, proliva i drugih zdravstvenih tegoba. Tako uspevaju da održe dobro zdravstveno stanje svoje dece. Tako se kod ovih jednostavnih ljudi nedostatak modernih lekova i savremene medicine pokazao kao skriveno dobro. Uspeli su da očuvaju veoma moćnu tradiciju koja bi inače bila izgubljena.Ne samo ljudi, nego i životinje instinktivno znaju za urinoterapiju. Kada vo ili pas nisu dobro, oni obično ne rade ništa, nego leže na jednom mestu i povremeno piju svoj urin. Za nekoliko dana osećaju se dobro bez pomoći bilo kakvog leka. Za druge, divlje životinje, takođe je poznato da upražnjavaju isti princip u slučaju bolesti. Postoji nomadsko pleme u Indiji koje se zove Gadia Luhar. Njegovi članovi se stalno sele svojim volovskim kolima, na kojima je njihovo kompletno domaćinstvo. Ovi ljudi održavaju svoje volove u dobroj formi i jakima, tako što im daju da piju sopstveni urin. Hranljivi sastojci urina čine da su ovi volovi snažni i izdržljivi.Kada već govorimo o volovima, moramo se setiti kravlje balege i urina, koji su integralni deo hinduske kulture. U svim religioznim ceremonijama kravlja balega se koristi za oblaganje zidova i dvorišta kuće. U selima je svakodnevna rutina premazivanje svetilišta kravljom balegom. To se smatra veoma svetim poslom. Kravlju balegu i urin koristi Indijac kada želi da se pročisti pre neke važne puđe (vedski ritual, prim. red.) ili kad pojede nešto što smatra lošim ili nečistim. U ajurvedskoj medicini kravlji urin se smatra veoma moćnim sredstvom za komplikovane bolesti, naročito jetre. Ako je kravlji urin tako bogat divnim osobinama, zašto ljudski urin ne bi mogao da se koristi kao lek? Kasnije ćemo videti da ajurveda ističe ljudski urin kao moćni lek za mnoge bolesti.
ZAPADNA TRADICIJA
I u zapadnim zemljama urinoterapija je takođe poznata, i bila je praktikovana u stara vremena. Na primer, postoje zapisi koji nam govore da je bila prilično popularna u Francuskoj pre nekih trista godina. Francuski zubari su lečili sve probleme sa zubima spoljašnjom upotrebom urina. Oni su savetovali svoje pacijente da peru zube urinom svaki dan, više puta dnevno.
U knjizi One Thousand Notable Things (Hiljadu značajnih stvari), koja je objavljena u Engleskoj početkom devetnaestog veka, ima puno važnih referenci o urinoterapiji. Neke od njih pomenućemo i ovde. Najbolje lekovito sredstvo za svaku spoljašnju ili unutrašnju bolest tela je pijenje urina rano ujutru, devet dana za redom. Ova praksa uništava skorbut i olakšava telo. Bolesti ušiju i nosa mogu se potpuno izlečiti spoljašnjom aplikacijom toplog urina. Bol, crvenilo i otok očiju smiruju se njihovim pranjem urinom. Oči postaju sjajne, a vid jača. Kada se ruke peru i mažu urinom, postaju meke i glatke. Zglobovi postaju fleksibilni. Sve rane se isceljuju svakodnevnim pranjem urinom. Bolesti kože se takođe leče ovim postupkom. Višekratnim pranjem anusa urinom, šuljevi i drugi bolovi izlečeni su zauvek.
Takođe, u drugoj knjizi Soloman’s English Physician (Solomonov engleski lekar), objavljenoj 1695, nalazimo solidno znanje o svojstvima urina. Tamo piše, da je ljudski i životinjski urin koristan na mnogo načina. Urin je vodeni deo krvi. Krv kroz arterije ide u bubrege, i tamo se njen vodeni deo odvaja i pretvara u urin procesom filtracije. Ljudski urin je, po svom efektu na telo, topao i suv. On topi telesne naslage i čisti ih. Takođe, sprečava truljenje i propadanje. Pijenjem urina leče se bolesti bubrega, jetre i žuči, vodena bolest, začepljenje sinusa, žutica, kuga i druge otrovne groznice. Ako se svež ili blago ugrejan urin namaže na telo, koža postaje čista i meka. Leči i ljute rane nanesene oruđem ili oružjem. U potpunosti se leče najkompleksnije bolesti kože. Mazanjem urinom za vreme groznice, može se prilično spustiti temperatura. Za tremor i utrnulost delova tela i paralize, masaža urinom je prvoklasan lek.
U urinu postoje neke isparljive soli, koje su veoma korisne. Ove soli uništavaju kiselost, i kao rezultat toga, mnogi problemi u organizmu leče se u korenu. One otklanjaju bol u bubrezima, crevima i materici. Urin je neprocenjiv i prvoklasan lek za sledeće probleme: oticanje lica, vrtoglavicu, nervnu napetost, osećanje tromosti, migrenu, paralizu, truljenje bilo kojeg dela tela, običnu prehladu, bolesti mozga i nerava, bolesti zglobova, leukoreu (belo pranje) i druge bolesti materice. Upotreba urina čisti bubrege, urinarni trakt i izbacuje kamenje iz bubrega. Naročito je dobra kod zadržavanja urina i drugih urinarnih bolesti.Gornji segment potvrđuje činjenicu da urinoterapija nije neki novitet. Ona nam je predata od predaka. Sada ćemo ukratko pregledati našu ajurvedsku literaturu, i videti šta ona ima da ponudi o ovoj važnoj temi.
SVEDOČENJE AJURVEDE
Prema Vagbatu (Vagbhatt).
Ne postoji ništa na ovome svetu što se ne može upotrebiti kao lek. Važno je samo da se to oprezno koristi. Nigde u ajurvedskim knjigama nije zabranjena upotreba urina u medicinske svrhe.
Umesto toga, vidite sledeće:
Ljudski urin je protivotrov za otrove.
Ljudski urin je bazan, gorak i svetao.
Uništava očne bolesti, čini telo snažnim, popravlja varenje i slama kašalj i prehlade.
Ljudski urin uništava bolesti očiju. Kontroliše povećanu žuč, uništava gliste iz creva, povećava apetit, kontroliše tendenciju ka kašlju i smiruje nerve. Razarač kamenca i bolesti kože, ljudski urin je protivotrov.
Ljudski urin uništava otrove, pravilno korišćen daje novi život, pročišćava krv, čisti bolesti kože, oštrog je ukusa i sadrži mnogo soli.
Ljudski urin kontroliše žuč u krvi, uništava gliste, čisti creva, kontroliše kašalj i smiruje nerve. Oštrog je ukusa, uništava lenjost i protivotrov je otrovima.
Dakle, vidimo da je urin bio svuda bezrezervno hvaljen velikim rečima. Sa tako sveobuhvatnom podrškom tradicije i ajurvede, čudno je što urinoterapija nije tako uobičajena, kako bi trebalo da bude. Razmotrićemo razloge za ovakvo stanje stvari na drugom mestu u ovoj knjizi.
Pre toga, bacićemo pogled na još jedan važan izvor tradicije, to jest, spiritualnu literaturu, i videti šta ima da nam ponudi o urinoterapiji.
JOGA I TANTRIČKA TRADICIJA
Već smo spominjali tibetanske lame, koji su uz pomoć urina mogli da održe telo do veoma poznih godina u nepovoljnim klimatskim uslovima. U Indiji postoji veoma poznata sekta sadua, koja se zove Naga sadu. Ovi sadui, koji su goli preko cele godine, obično održavaju izvanredan stas. Priča se da mnogi od njih, kao rutinsku stvar, svakodnevno piju svoj urin. Sudeći po njima, urin je hranljiviji čak i od mleka.
U Indiji postoji mnogo hata jogija i tantrista koji koriste urin kao deo treninga. Čak i u poznim godinama oni izgledaju veoma mladoliko. Prema njima, urin je sveta tečnost. U jogijsko-tantričkoj tradiciji urin je nazvan Šivambu (Shivambu), što znači Šivina voda, Voda dobrobiti. U jogijskim i tantričkim knjigama postoje brojni navodi o urinu kao darodavcu božanskog zdravlja i paranormalnih moći. Na primer, u Hata joga pradipiki (Hathayoga – pradipika) nalaze se sledeći navodi:
U prvom mlazu urina ima više žuči, a poslednji mlaz je bez supstanci. Zato je potrebno da se koristi hladni srednji mlaz, a da se ova dva mlaza (prvi i poslednji) odbace. Ova tehnika joge poznata je kao Amroli mudra u Kapalika sekti obožavaoca Šive.
Mada je upotreba urina indikovana i u ajurvedskoj i u jogijsko-tantričkoj literaturi, ajurvedski specijalisti su malo po malo otpisivali upotrebu urinoterapije, verovatno zbog pretpostavke i predrasude da je urin nešto prljavo. Ali naši jogiji i tantristi vredno su održavali svoju tradiciju po ovom pitanju, i učinili veliku uslugu čovečanstvu. Ovo je bilo moguće zahvaljujući tajnoj prirodi jogijsko-tantričke doktrine, koja se držala povučeno od promenljivih javnih normi.
Verovatno je najvažniji dokument o urinoterapiji Šivambukalpa (Shivambukalpa), koji je deo čuvene Damar tantre. Šivambukalpa ima 107 stihova, a značenje nekoliko od njih je sledeće: “O Parvati! Sada ću ti reći o tehnikama koje donose uspeh. Prvo ću opisati posudu na koju su ukazali eksperti.
Posuda treba da je napravljena od zlata, srebra, bakra, bronze, mesinga, gvožđa, cinka, zemlje, stakla, bambusa, drveta jabuke, školjke, kostiju, kože ili lišća. Bilo koji od ovih tipova posuda biće odgovarajući da sadrži Šivambu. O Boginjo, zemljana posuda je dobra, a bakarna je najbolja.
Onaj posvećenik koji ne jede slanu, gorku i ljutu hranu, konzument lako probavljive i divne (satvične) hrane, oslobođen napora, kontrolor čula, trebalo bi da spava noću na goloj zemlji. Ustajući u poslednjem delu noći, senzibilni posvećenik uzvišenih ciljeva, trebalo bi da urinira okrenut prema istoku. Ispuštajući prvi i poslednji mlaz, trebalo bi da pije srednji mlaz, jer je to pravi način da uzima urin. O Šivo! Kao što je otrov u ustima i repu zmije, tako je čuven i mlaz urina. Šivambu je nebeski nektar. On je razarač starosti i bolesti. Veliki jogi treba da ga konzumira i onda da počne svoju sadanu.
Pre svega, posle čišćenja ustiju i upotrebe odgovarajuće tehnike, konzumiranje Šivambua tokom jednog meseca, rezultira uništavanjem urođenih bolesti i čini unutrašnjost kristalno čistom.
Posle dva meseca čula postaju oštra.
Tri meseca upotrebe Šivambua uništava bolesti potpuno i konačno.
Posle petomesečne upotrebe, posvećenik postaje vidovit.
Šestomesečno trajanje ove tehnike čini čoveka inteligentnim i poznavaocem šastri.
Posle sedam meseci postaje izuzetno moćan, i posle osam meseci posvećenik sija kao zlato.
Posle devet meseci on postaje slobodan od kšaje (kshaya) i kuste (kustha) zauvek.
Posle deset meseci upotrebe Šivambua posvećenik postaje skladište svetlosti.
Posle jedanaest meseci svi delovi njegovog tela postaju kristalno čisti i sjajni.
Posle godine, on je sjajan kao sunce.
Posle dve godine on urinira element zemlju, posle tri godine vodu, posle četiri godine vatru, posle pet godina vazduh, posle sedam godina Ahamkaru (osećaj o Ja), i posle osam godina element Budi (Mahat); sve ih osvaja ovim redom.
Posle devet godina upotrebe on je oslobođen od samog rođenja i smrti.
Posle deset godina upotrebe on može da se kreće po nebu bez ikakvih napora.
Posle dvanaest godina postaje besmrtan.
Zmije i druga otrovna stvorenja ne mogu mu ništa.
Otrov je nemoćan protiv njega, nikada ga ne može ubiti. Vatra ga ne može opeći, i on ostaje da pluta na vodi kao deblo.”
Na drugom mestu Gospod Šiva kaže Parvati: “Jogi koji uzima Šivambu svakodnevno ujutru kroz nos, uništava sve bolesti koje su nastale od Vate (Vata), Pite (Pitta) i Kafe (Kapha). Njegova probava se poboljšava i telo postaje jako.
Ko god masira svoje telo Šivambuom, tri puta danju i tri puta noću, postaje dugovečan. Svi njegovi zglobovi postaju jaki. Postaje slobodan od bolesti i postiže blaženstvo.”
Čak i ako ostavimo po strani sve hiperbole i paranormalna tvrđenja, jedna stvar ostaje kristalno jasna. Urin je sigurno veoma, veoma efikasan, neškodljiv lek koji oslobađa telo od bolesti i čini ga jakim.
ĐAINISTIČKA TRADICIJA
U Đain (Jain) religiji takođe nalazimo tradiciju pijenja urina radi čišćenja tela i uma. Evo odlomka iz Ačarja Badrabahijeve Vjavahasutre (Acharya Bhadrabahu’s Vyavahasutra) koji kaže: “Opisana su dva zaveta. To su blaži urinski zavet i stroži urinski zavet. Muni koji prihvata blaži urinski zavet, treba da ga prihvati i održi početkom ili krajem leta, izvan sela ili grada, u džungli, na planini ili između planina, u pećini ili samoći. Ako ga prihvati sa hranom, onda treba da ga prekine posle šest postova. Ako ga prihvati bez hrane treba da ga prekine posle sedam postova. Stroži zavet se takođe treba prihvatiti i održati na svim, gore navedenim mestima. Bez hrane zavet treba prekinuti posle sedam postova, a sa hranom zavet treba prekinuti posle osam postova. Za vreme posta, dnevni urin treba da se uzima samo danju.”
IZ BIBLIJE
U Bibliji se takođe pominje urinoterapija sledećim zagonetnim rečima: “Pij vodu iz svoje sopstvene cisterne. Kada postiš, maži svoju glavu i peri svoje lice.” Prvi koji je razumeo značenje ovih reči bio je Dž. V. Armstrong (J.W. Armstrong). Kako su one promenile njegov ceo život druga je priča, koju ćemo ispričati malo kasnije. Dosta je da se kaže, da je u svakoj civilizaciji i u svakoj religiji i u svako doba, urinoterapija bila poznata i korišćena sa uspehom.
Nastavak teksta ovde…
http://www.objave.com/sadrzaj.php?na=cudaurinot&r=0&font=2
P.S. Secam se jos davne 1992 godine na jednom desetodnevnom seminaru kada su nam ruski bracni par Sasa Lelekov i Ljudmila Tokarjeva, predavaci na seminaru pricali o urinoterapiji. Iskreno tada sam prvi put saznala za tu informaciju i mnogi su se zgrazali na samu pomisao, ali…kada smo culi pricu Sase Lelekova i njegov nacin koristenja te terapije svi smo bili iznenadjeni njegovim mladalackim izgledom kojem nismo mogli pripisati godine koje je imao u realnosti. Izgledao je mnogo mladje, cak i previse za svoje godine. 
